Vaša celokupna ishrana i nivo fizičke aktivnosti najviše utiču na sagorevanje masti, ali određene namirnice mogu dodatno da doprinesu smanjenju telesne mase.
Zeleni čaj, bobičasto voće i orašasti plodovi su samo neke od namirnica koje su prirodni sagorevači masti povezani s bržim metabolizmom, smanjenim apetitom i boljom kontrolom ukupnog unosa hrane.
Promene u načinu ishrane i povećana fizička aktivnost podstiču trošenje masnih naslaga i lakše održavanje zdrave telesne težine.
Da biste razumeli kako određene namirnice mogu da pomognu u sagorevanju masti, korisno je znati kako se mast uopšte stvara u telu.
Hrana koju svakodnevno jedemo sadrži tri glavne grupe nutrijenata: proteine, ugljene hidrate i masti. Proteini dolaze iz mesa, jaja, ribe i mahunarki. Ugljeni hidrati iz voća, žitarica i skrobnih namirnica. Masti iz uljarica, mlečnih proizvoda i orašastih plodova.
Tokom varenja, telo razlaže proteine na aminokiseline, ugljene hidrate na glukozu, a masti na masne kiseline. Problem nastaje kada unosa ima više nego što telo može da iskoristi. Višak se tada pretvara u masti i skladišti u masnim ćelijama. I to ne samo iz unetih masti, već i iz viška šećera i čak proteina.
Zato kontrola telesne masti ne zavisi samo od količine masti u ishrani, već i od ravnoteže svih nutrijenata. Ishrana bogata povrćem, kvalitetnim izvorima proteina i zdravim mastima, umerena u količini i prilagođena stvarnim potrebama organizma, pomaže u usporavanju stvaranja novih masnih naslaga.
Sada kada postoji jasnija slika o tome kako nastaju masne naslage, logično je preći na pitanje kako telo može da ih troši. Masno tkivo služi kao rezerva energije i učestvuje u termoregulaciji, ali da bi organizam počeo da koristi te rezerve, mora da potroši više energije nego što unosi.
To se postiže većom fizičkom aktivnošću ili podizanjem bazalnog metabolizma, odnosno energije koju telo svakodnevno troši na rad organa, disanje i obnavljanje ćelija.
Određene namirnice mogu da to podrže jer utiču na veću potrošnju energije i smanjuju sklonost ka stvaranju novih masnih naslaga.
Nisu sve namirnice koje nazivamo “prirodni sagorevači masti” iste. Neke direktno podstiču razgradnju masti, dok druge pomažu telu da unosi manje kalorija ili bolje eliminiše višak. Ova tri mehanizma zajedno mogu imati snažan učinak na telesnu težinu, posebno kada su deo izbalansirane ishrane i redovne fizičke aktivnosti.
Ove namirnice stimulišu termogenezu, proces u kojem telo proizvodi toplotu povećanjem ćelijskog metabolizma. Tako dolazi do veće potrošnje energije i razgradnje masnih kiselina koje se nalaze u masnim ćelijama. Drugim rečima, one ubrzavaju pretvaranje zaliha masti u energiju.
Najpoznatiji primeri su zeleni čaj i kafa, jer sadrže kofein i katehine koji ubrzavaju metabolizam i podstiču razgradnju masti. Isti efekat imaju i neki potpuno prirodni sagorevači masti u vidu suplemenata, poput ekstrakta zelenog čaja, guarane ili L-karnitina, koji se oslanjaju na iste biološke procese bez dodatnih veštačkih stimulansa.
U našoj radnji kupci koji kombinuju prirodne sagorevače masti sa kalorijskim deficitom i kardio treningom konzistentno prijavljuju bolje rezultate nego oni koji se oslanjaju isključivo na dijetu suplement pojačava ono što već radiš, ali ne zamenjuje napor.
Iako ne utiču direktno na lipolizu, određene namirnice pomažu mršavljenju tako što produžavaju osećaj sitosti. To smanjuje potrebu za užinama i prejedanjem.
Namirnice bogate vlaknima, zdravim mastima ili proteinima, poput jabuke (bogate pektinom), badema ili ovsenih pahuljica, pomažu u regulaciji apetita i stabilizaciji šećera u krvi.
Postoje i one koje ne sagorevaju masti direktno, ali ih vezuju i izbacuju iz tela, ubrzavajući varenje. To su uglavnom namirnice bogate vlaknima, poput plavog patlidžana, brokolija ili kelja.
Zahvaljujući ovom efektu, smanjuje se šansa da se višak masti iz hrane uskladišti u masnim naslagama, dok se creva redovno prazne i smanjuje osećaj nadutosti.
Namirnice koje najviše štete metabolizmu obično sadrže mnogo zasićenih masti, natrijuma i dodatih šećera, a vrlo malo antioksidanasa, vlakana, vitamina i minerala. Takva hrana i pića podstiču upalne procese i oksidativni stres, što slabi metaboličko zdravlje i povećava rizik od gojaznosti i usporenog metabolizma.
Nasuprot tome, namirnice koje podržavaju metabolizam obiluju zdravim mastima (npr. omega-3), antioksidansima, vlaknima i esencijalnim mikronutrijentima. One smanjuju zapaljenja, pomažu ćelijskoj regeneraciji i štite organizam od poremećaja u telesnoj kompoziciji.
Važno je razumeti da se metaboličko zdravlje ne gradi (niti narušava) jednom namirnicom ili jednim obrokom. Ishrana je samo jedan deo šire slike. Uz nju jednako važnu ulogu imaju fizička aktivnost, kvalitet sna, upravljanje stresom, ali i faktori koje ne možemo kontrolisati, poput genetike i godina.
Ipak, ako želite da podržite metabolizam, korisno je ograničiti ili izbaciti one vrste hrane koje ga usporavaju, a češće birati one koje ga podstiču.
Iako prirodni sagorevači masti mogu da pomognu, jednako je važno znati koje namirnice rade suprotno. Kada se konzumiraju često i u većim količinama, ove namirnice stvaraju dodatno opterećenje za jetru, remete rad crevnog mikrobioma i podstiču upalne procese.
Zato je korisno prepoznati šta najviše utiče na pad metaboličke efikasnosti i kako te izbore možemo postepeno da smanjimo.
Nijedna namirnica sama ne može da smanji telesnu mast, ali određeni izbori u ishrani mogu da olakšaju održavanje kalorijskog deficita i kontrolu telesne težine kada se kombinuju sa redovnim kretanjem.
Ovim pristupom sagorevanje masti je postupnije, a samim tim i održivije i bez ekstremnih ograničenja u ishrani.
