Inulin

Inulin spada u prebiotike odnosno prirodna biljna vlakna koja su značajna za očuvanje crevne mikroflore u ravnoteži. Prebiotici služe da održe zdravlje creva i digestivnog sistema, a inulin je jedan od najproučavanijih prebiotika. Njihova uloga u organizmu je da stimulišu aktivaciju i rast probiotika pa tako čuvaju zdravlje celog organizma. Bakterije koje se nalaze u crevima mogu biti dobre ili loše, odnosno korisne i štetne, a za očuvanje zdravlja je važno da je količina dobrih bakterija veća od loših.

Inulin spada u polimere biljnog porekla koji predstavlja ugljeni hidrat koji služi kao rezerva. Inulin je poznat po svom pozitivnom delovanju na očuvanje crevne mikroflore pa time i zdravlja organizma. Mnoga istraživanja pokazuju da inulin ima blagotvoran efekat na rast bifidobakterija, koje spadaju u najznačajnije za zdravlje organizma čoveka. Uz inulin količina dobrih bakterija u crevima se povećava pa uspešno mogu da nadvladaju one loše. Uz bifidobakterije može se ojačati imunitet uz bolje apsorbovanje jona i sintetisanje vitamina B kompleksa.

Pozitivni efekti inulina su osim jačanja imunog sistema i očuvanja crevne flore takođe i održanje mineralne ravnoteže, kao i njihove bolje bioiskoristljivosti. Inulin može da utiče na poboljšanje gustine koštane mase, zahvaljujući svojstvu da poveća koncentraciju magnezijuma i kalcijuma. Inulin ima ulogu da pospeši apsorbovanje kalcijuma kod svih starosnih grupa, pa tako može delovati preventivno kada se radi o različitim oboljenjima, a može i da utiče na bolji mineralni sadržaj kostiju.

Ovaj prebiotik ima jako malo kalorija u poređenju sa drugim ugljenim hidratima zahvaljujući strukturi koju sačinjavaju digestivni enzimi koji nisu potpuno svarljivi. Na taj način inulin može proći kroz organizam, od usta, preko želuca, do tankog creva, bez metabolisanja. Tako inulin dolazi do debelog creva pa se fermentiše delovanjem bakterija. Energija koja se oslobađa ovim putem je jako mala, oko 1,5 kcal po gramu. Na ovaj način inulin može da zameni mnoge masti ili šećere u prehrambenoj industriji kako bi se smanjila kalorijska vrednost slatkiša, peciva, mlečnih proizvoda i drugih namirnica.

Prema istraživanjima, inulin ima uticaj i na metabolizam lipida, pa tako može i da reguliše proces proizvodnje masti u telu. Inulin može uticati na pravilan rad digestivnog sistema, a preporuka je da se tokom konzumiranja inulina u telo unose i dobre bakterije kao što su kefir ili jogurt za njegovo najbolje delovanje. Inulin se preporučuje za održanje vitalnosti organizma kao i zdravlja, a predstavlja prirodan prebiotik koji se preporučuje i sportistima bez obzira na stepen treniranja.

Inulin se može pronaći u biljnim kulturama kao što su maslačak, cikorija, beli luk, luk, jerusalimska artičoka, i mnoge druge biljke. U svakodnevnoj ishrani konzumira se određena količina inulina, a unos ovog nutrijenta je bezbedan i u visokim dozama. Kako biste potpuno bezbedno upotrebljavali inulin u svakodnevnom režimu ishrane, možete se savetovati prethodno sa stručnim licem.