- Besplatna dostava preko 5000 RSD
Izbornik
Koje je poreklo reči ,,Bol“?
Reč “bol” potiče iz staroslavenskog jezika, gde se izvorno koristila reč “bolъ”. Kasnije je preuzeta srednjovjekovna latinska reč “dolor”, koja je značila “bol” ili “patnja”. Odatle, prešla je u mnoge evropske jezike.
Bol se obično definiše kao neugodan osećaj ali pak i emocionalni doživljaj povezan s povredom, bolešću ili ozbiljnim emocionalnim stanjem – patnjom. To je subjektivni doživljaj koji se razlikuje od individue do individue.
Fiziološki, bol se povezuje s aktivacijom nociceptora, specifičnih receptora za bol, koji prenose signale o povredi ili oštećenju tkiva u nervnom sistemu. Ova signalizacija igra ključnu ulogu u odgovoru tela na povrede.
Važno je naglasiti da je bol i subjektivan doživljaj i može da zavisi od individualnih faktora poput emocionalnog stanja, kulture, prethodnih iskustava i genetike. Često paradoksalno se zapostavlja upravo ovaj aspekt doživljaja.
Sve norme, vrednosti i očekivanja koja se prožimaju kroz vaspitanje i prenose od generacije do generacije oblikuje doživljaj bola svakog od nas.
U medicinskom kontekstu, bol se često opisuje na temelju različitih karakteristika, uključujući vrstu (npr., akutna, kronična), intenzitet (npr., blaga, umjerena, jaka) i lokalizaciju (npr., somatska, visceralna).
Bol je važan biološki signal koji obaveštava telo o mogućim opasnostima i pokreće aktivnosti koje pomažu u izbegavanju dodatne štete. Naš nervni sistem je tako programiran da prva linija odbrane jeste preko simpatikusa i amigdale – bez prisustva i posredstva prefrontalnog režnja tj. (i)racionalnog promišljanja.
Akutna bol: Oštra i obično privremena bol, traje kratko i ima jasno definisan uzrok. Vrlo je verovatno da se i očekuje brza reakcija i odbrana organizma.
Hronična bol: Dužeg je trajanja, može biti povezana s dugotrajnim bolestima, povredama ili drugim stanjima. Hronična bol može da utiče na kvalitet života i ovde postoji prethodno spomenuta komponenta – promišljanja. Na duže staze, zajedno sa psihoterapeutom ili psihologom, trebalo bi da se radi na tumačenju i dodeli značenja na takav način da individua celu situaciju lakše podnese i prida takav značaj koji je optimalan i funkcionalan.
Reaktivna bol: Bol koja se javlja kao odgovor na neki nadražaj, poput pritiska ili temperature.
Psihogena bol: Bol koja se percipira kao rezultat emocionalnih ili mentalnih činioca, bez jasnog fizičkog uzroka.
Fizička bol: Postoji jasan fizički uzrok.
Mogu da variraju u zavisnosti od konteksta. U sportu, na primer, pritisak i emocionalna stabilnost mogu da imaju impakt na učinak igrača. Bol kao takva može da bude deo kruga kojeg čini stres, anksioznost i depresivnost. Na taj način postoji povratna veza između fizičkog aspekta i psihičkog. Stres ima uticaj preko hormona stresa, kortizola na primer. Kortizol smanjuje brzinu zarastanja rana, ima katabolički efekat na mišiće dok dugotrajno povišeni nivoi imaju zapravo inflamatorno dejstvo.
Svakako je važno prepoznati ove aspekte kako bi se poboljšalo ukupno blagostanje osobe.
Temperament i vulnerabilnost u doživljavanju bola su usko povezani sa individualnim karakteristikama i psihološkim faktorima generalno. Ono što nam je u genskom materijalu, nervni sistem i osetljivost istog na bol jeste nešto što dobijamo od roditelja kao gotovo. Temperament jeste nešto što je mahom biološka datost i na koji ne možemo, u tolikoj meri, da ostvarimo uticaj. Tu možemo dodati i prag tolerancije na bol. Kada bismo uz to dodali i primese iskustava i kognitivne obrasce ili načine na koji se individua fokusira totalno bojimo sliku bola i njegovog doživljaja. Osobe sa visokim nivoom neuroticizma tj. osobe koje su sklone da dožive neprijatna osećanja mogu imati izraženiju percepciju na bolne draži. Ekstravertovane osobe često pokazuju veću toleranciju na bol i bolje se nose sa njom. Osobe koje pokazuju izražene crte savesnosti i organizacije mogu da imaju bolje sposobnosti suočavanja sa bolnim situacijama i dražima. Osobe koje su otvorene prema novim iskustvima mogu imati lakši pristup različitim tehnikama upravljanja boli.
Ljudi se razlikuju prema stilu suočavanja. Neko se aktivno suočava sa problemom i stresorom, pokušava da prevaziđe prepreku i daje sve što je u njegovoj moći. Neko pak pribegava izbegavanju, skameni se i ne reaguje – ne radi ništa da se suoči sa preprekom. Emocionalno reagovanje nije retkost uz razdražljivost i plač. Utoliko je bogatija reakcija ukoliko povreda uzima i okupira veći deo identiteta. Kod sportista ono čime se bave okupira masivni deo njihovog identiteta i ličnosti i vrlo lako povreda može da trigeruje anksioznost, depresivne reakcije i osećaj pritiska ali i beznađa.
Izraz “sekundarna dobit od bola” odnosi se na neke koristi ili pogodnosti koje pojedinac može da dobije tj. doživi kao posledicu bola ili patnje. Ova pojava može da bude složena i ima različite aspekte, uključujući i psihološke i socijalne.
PAŽNJA I EMPATIJA: Osoba koja prolazi kroz bolno iskustvo može u datom momentu da dobije više pažnje i podrške drugih. Ovo može da bude izraženo u situacijama kada je osoba u kontaktu sa drugima.
OSVEŠĆIVANJE DRUGIH O LIČNIM POTREBAMA: Kada je već privučena pažnja koristi se situacija da se ostvare neke druge potrebe.
IZBEGAVANJE OBAVEZA: Idealan izgovor za izbegavanje odgovornosti – opravdanje za izostanak sa posla ili nekog događaja. Napominjem da ne mora bol da se ne oseća i da mislimo da osoba lažira – Ne, osoba može samo da koristi situaciju u kojoj se već našla.
Napominjem, ovo nije opšta i česta praksa većine ljudi koje nešto boli. Samo je mogućnost da se bol koristi kao sredstvo za postizanje ciljeva i dobijanje pažnje i podrške koja im fali i koju traže. Važno je prepoznati ovu situaciju, bez umanjivanja i omalovažavanja doživaljaja bola, kako bi se pružila adekvatna pomoć, podrška i rešenja
PORODICA – Kako i na koji način se komunicira o bolu, kako se interpretira i koji značaj mu se daje, da li ispoljavaju ili potiskuju reakcije na bolne osećaje. Takođe, od roditelja sakupljamo sve reakcije, kako roditelji upravljaju svoji reakcijama to uzimamo kao model za naše mehanizme suočavanja. Istorija porodičnih trauma – primer – ako roditelji izgube dete i dobiju drugo nakon izgubljene trudnoće to dete će se gledati kao malo vode na dlanu, i mala ogrebotina kolena će se tumačiti dramatično.
DRUŠTVO – Nivo socijalne podrške i osećaja prihvatanja je od preke važnosti. Pogotovo ako govorimo o timskim sportovima. Važno je pokazati da igrač koji je povređen i dalje je vredan za tim i da ga ne vrednuju ili poštuju manje samo zato što se povredio.
Ovo su faktori koji dokazuju da SOCIJALNI aspekt u bolu je takođe prisutan.
Društvo ima uticaj preko kulturalnih aspekata gde u različitim kulturama postoje različite norme i vrednosti u vezi sa izražavanjem bola. U nekim kulturama je otvoreno izražavanje prihvaćeno dok se u nekim mestima preferira suzbijanje bola. Tako nastaju očekivanja kako treba da se reaguje pa se ide čak do podele kako muškarci a kako žene treba da reaguju. Postoje kulturalne razlike i u pogledu tretmana bola, neki preferiraju tradicionalne metode dok neki zapadnu medicinu. Isto tako, razlikuje se i značaj koji se pripisuje emocionalnoj a koji fizičkoj boli. Na primer, ako spomenemo čuvenu promaju, neki smatraju da ih leđa bole jer su bili pored otvorenog prozora a neki preferiraju druga objašnjenja, o tome na primer mogu da promišljaju na putu ka stresnom poslu svaki put u kolima ka tamo, dok ih u kolima ka nazad neće više boleti – na taj način negiraju mogućnost da je ta bol nastala psihološki ili možda od manjka fizičke aktivnosti. Lakše je uzrok pripisati nečemu što je udaljeno o ličnosti i što je van uticaja osobe. Tako da i u uzrocima bola leže razlike. Takođe postoje mesta gde se neretko stigmatiziraju ljudi koji doživljavaju neku vrstu hroničnog bola. Pored tih nekih normi, vrednosnih sistema i mišljenja od preke važnosti je i zdravstveni sistem i percepcija istog. Tu se mogu postaviti važna pitanja kao što je dostupnost, profesionalnost radnika, način pružanja pomoći ali i cene.
Kada bismo sad istorijski pogledali razumevanje bola, sa edukacijom prevazišli smo kao ljudi magijsko mišljenje pa i ono ,,Ljubim da prođe“ nije ništa više od čiste distrakcije deteta i pokazivanja razumevanja i socijalne podrške.
Neki narodi u Amazoniji poznati su po svojoj tradicionalnoj medicini koja često uključuje biljne lekove i ritualne obrede. Doživljaj boli često je povezan s duhovnim aspektima, a šamani igraju ključnu ulogu u lečenju pomoću biljaka i rituala.
Inuiti, narod arktičkog područja, imaju svoje načine suočavanja s fizičkom boli. Tradicionalno, jedan od načina da aresiraju bol i patnju bio je ritualno pevanje koje je imalo ulogu da olakša bol.
Aboridžini imaju bogatu kulturnu baštinu koja uključuje tradicionalno isceljivanje. Ples, pevanje i umetnost često su integrirani u proces lečenja i mogu imati pozitivan uticaj na percepciju boli.
Masai su nomadski narod u Istočnoj Africi. Tradicionalno, oni su se nosili s bolju kroz svoje običaje i rituale, uključujući ples i pevanje. Bol se često percipira u kontekstu njihove društvene zajednice i kulture.
Važno je napomenuti da su ove priče opšteg karaktera i da individualni doživljaj i percepcija bola unutar svakog plemena ili naroda može da varira na osnovu svih prethodno navedenih činilaca.
Sve u svemu, jasno je da ne možemo da stavimo isključivo jednu strelicu ili jedan znak jednakosti i da adresiramo samo to. Bol je multifaktorijalan fenomen i važno je gledati širu sliku kada prilazimo pojedincu u želji da pružimo pomoć.
Mi koristimo kolačiće kako bismo osigurali da vam pružimo najbolje iskustvo na našoj web stranici. Ako nastavite da koristite ovaj sajt, pretpostavićemo da ste zadovoljni sa njom.