Iluzija u percepciji tela

Da li živimo u iluziji – kako percipiramo telo?

Svesnost da je telo naše podrazumeva da imamo kontinuirani osećaj da telo pripada nama i da se identifikujemo sa vlastitim telom. Obuhvata par komponenti, od vlasništva osećaja da posedujemo telo, kojeg je položaja, gde se nalazimo i u kom je odnosu prema okolini naše telo, kakvu perspektivu imamo itd. Zanimljivo je da je naše telo uvek prisutno u našem mentalnom životu i naš mozak u kontinuitetu prima informacije o istom putem interocepcije i eksterocepcije – stimulusa koji dolaze i iz samog organizma i van, iz okruženja. 

Interocepcija se odnosi na signale iz organa unutar tela kao što su srce, pluća, želudac.. Da sve te informacije dolaze do svesti bili bismo preplavljeni. Eksterocepcija obuhvata informacije iz čula vida, sluha, dodira, ukusa. Često se sve ove informacije ukupno mešaju i ne možemo apsolutno da ih raščivijamo.

Neminovno je, priča je komplikovana, dešava se da se zbunimo i podlegnemo nekoj nemogućnosti da razaznamo. Tako na primer – somatoparafrenija je vrsta zablude gde osoba negira da su udovi njegovi ili pak negira celu stranu tela. To radi i kada ima dokaze ispred sebe, i da, ovo je rezultat oštećenja telesne šeme ili svesnosti o svom telu. Ona je sama po sebi povezana sa neuropsihološkim i senzomotornim deficitima tako da je to sada druga priča. Iskorišćena je samo za primer da često možemo da imamo neke izmene na polju percepcije – želeli mi to ili ne, imali uticaj ili ne. 

Dok na primer osoba sa dismorfijom može da vidi nešto što drugi ne vide bez stiulusa koji to potkrepljuje. Može videti nepravilnosti na licu ili telu do te mere da je opsesivna i da želi da promeni ono što joj izaziva nelagodnost. Mišićna dismorfija nije još uvek zasebni dijagnostički entitet ali se govori o njoj. Osoba se fokusira na mišićnu masu i izgled tela, procenjuje kao da ima manje mišića nego što je to zaista objektivno slučaj. Često to vodi u ekscesivno vežbanje da bi dostigli zamišljenje ideale i perfekciju.

ZAŠTO NAM JE BITAN IZGLED?

Prvo je što se primećuje, to je evolucijski bio jedan od načina na koji smo privlačili suprotni pol. Na primer, ljudi su skloni da traže partnere (nesvesno) koji imaju fizičke manifestacije – signale zdravlja i plodnosti, dobar genetski potencijal za potomstvo. Želja da izgledamo privlačno za suprotan pol vuče povezanost sa prirodnom selekcijom. Tkođe, društvo postavlja standarde lepotte i privlačnosti koji mogu da imaju uticaj na naše ponašanje i samopouzdanje. Afirmacija od suprotnog pola nam je važna, da se osetimo željeno, prihvaćeno i da je donekle naša vrednost i pojava potvrđena. Ta afirmacija povratno može imati uticaj na naše samopouzdanje i samopoštovanje.

Ako budemo percipirani kao da vredimo – i mislićemo da vredimo. Ako smo uvereni da smo privlačni drugima to može da poboljša naše saamopouzdanje i zadovoljstvo sobom, izgledom pa i delima. Kroz afirmaciju mi takođe možemo ostvariti potrebu i želju da budemo povezani i da smo u bliskoj vezi sa nekim. Važno je da naglasim da zdrav odnos prema sebi podrazumeva razumevanje sopstvene vrednosti nezavisno od tuđih očekivanja i potvrda.

ZAŠTO ŽENE ŽELE MIŠIĆE?

Želja da se ,,nabace“ mišići može da ima različite motive u pozadini. Želja da budu prihvaćene i afirmisane od strane muškaraca ne mora biti nužno glavni faktor. Zdravlje bi trebalo da leži u osnovi, potreba za poboljšanjem hormonalnog panela, opšteg zdravlja i mentalnog blagostanja, bez obzira na to kako će se sve odraziti na privlačnost drugog pola. Pored generalnih faktora pored zdravlja, samopouzdanja, sportskih ciljeva i rezultata i samoizražavanja naglasak bih stavila i na protest protiv tradicionalnih normi lepote. Za neke žene izgradnja mišića može da bude način izražavanja snage i moći da se suprotstave tradicionalnim standardima lepote koji zahtevaju tanak i nežan izgled.

Pradoksalno se od žene očekuje da bude jaka ali ne previše mišićava, da ima femininih karakteristika ili oblina ali ne da bude premršava ili da izgleda previše veštački, očekuje se da ima 6 uloga istovremeno i da postiže sve, usled toga žena biva zbunjena da razazna šta se od nje očekuje što rezultira krizom uloga.

ZAŠTO MUŠKARCI ŽELE MIŠIĆE?

Slično kao i kod žena, evolucijski faktori igraju ulogu u tome. Muškarci često teže ka fizički atraktivnim ženama jer to može da signalizira zdravlje, plodnost i dobar genetski potencijal za potomstvo. S druge strane, muškarci koji sebe smatraju privlačnima drugima mogu privlačiti više potencijalnih partnerki. Kao što društvo postavlja standarde za žene postavlja i za muškarce. To u mnogome utiče na njihovo samopouzdanje i takođe može da se primeti kroz socijalne interakcije kako i sa istim tako i prema suprotnom polu. Kao i kod žena tako i kod muškaraca izgled čini određeni deo identiteta, trudiće se da izgledaju bolje ili prema standardima da bi se i osećali bolje i bili ponosni na sebe.

Gde je tu bodibilding?

Trebalo bi da naglasim da je i pored nekih univerzalnih merila sve zapravo individualno. Neko preferira da vidi sebe što većim, neko što mršavijim dok neko trenira samo snagu. Svi imaju svoje polje zaljubljenosti. Društveno priznanje, prema istraživanjima, bi dobijali svi, i takmičarski bodibilderi koji preferiraju mišiće i osušenost – da se vide, i powerlift-eri koji preferiraju performanse – društveno nije pravljena razlika. 

Individualni pristupi bodibildingu

Zanimljivo je što podršku i uvažavnje dobijaju i početnici koji nemaju istu količinu mišića, ali pokazuju poniznost, rad i disciplinu i oni koji su dosta dugo u tome. U istraživanju je percipirana mišićna masa kao otelotvorenje muževne energije – maskulinosti. Mišići su simbol moći i implicitne sposobnosti nanošenja štete. Tako da se alfa muškarac percipira kao neko ko ima najviše mišićne mase, ko agresivno brani ,,teritoriju“ posebno u suočavanju sa nekim ko mu nije ravan. Tako da je neminovno da se moć u društvenom polju daje nekom sa mišićima, to je tako od davnina i vrlo primitivan način selekcije. To su vrlo često ekstremna ponašanja, ta predanost da se izgleda i održava taj izgled na određeni način, jesu nagrađivana poštovanjem i divljenjem od strane okoline.

Međutim, pozadinu zna sama osoba, šta je sve potrebno da se uradi da bi se izgledalo na određen način, ulaganja, odricanja, investiranja. Zašto su ekstremna ponašanja? Zato što zahtevaju više mentalne (ali i druge) energije da bi se održala, često zahtevajući da se pomeraju granice – što na nekim planovima dovodi do nezadovoljstva. Ako znamo da uvek može još to onda posledično znači da nemamo trenutak da zastanemo i budemo zadovoljni onim što trenutno jesmo ili imamo.

Psihološki uticaji bodibildinga

U svetu online hvalisanja i skrivenih identiteta a često i izmišljenih, objavljena slika ili video telesne građe se čine ljudima kao nešto što je verodostojno.

Istraživanja ukazuju na to da moć i status ili percepcija istog dolazi iz kombinacije masivnih mišića koji su vidljivi – znači u odsustvu visokog stepena telesne masti, uz konturu i vaskularnost i to uz sposobnost za dizanje ogromnih težina u najpoznatijim liftovima. U nekim istraživanjima i slučajevima jesu išli do konzumacije anaboličkih androgenih supstanci – sve da bi se dostigao hiper-muški izgled. To bi povratnom spregom doprinelo i samom identitetu osobe. Izveštavali bi o osećaju kao ,,Osećam se besmrtno i pomeram svoje granice, nadmašujem se!“. Gde leži zanimljivost – u silnoj želji da se dođe do transformacije ljudi su spremni da prihvate trajne posledice koje nisu tako male.

Višak testosterona utiče na gubitak kose i smanjivanje testisa. Još jedna zanimljivost leži u tome da više testosterona budi i više estrogena i podstiče telo da ga luči. To dovodi do ginekomastije i rasta tkiva dojki. Ovakvo okruženje, ne nudi pravo na dvosmislenost i balans – govorimo o ekstremima do kojih se ide samo da bi se dostigla nedostižna perfekcija ili ideal. Nema mesta za ljude koji nisu spremni i koji ne bi da idu all in. Mazohistički svet i posvećenost rezultatima – mišićima gde su ljudi percipirali samo produkt a ne ulaganje tj. moć je dolazila s mišićima, sa snagom volje i sposobnosti podnošenja bola i patnje kojom bi se osoba namerno izlagala. 

Dvosmislenost i izazovi u bodibildingu žena

Slična je situacija kod žena uz neke oprečne elemente. Dok bi na bini trebalo da žena izgleda feminino, ona mora da prođe rigoroznu dijetu gde bi najverovatnije izgubila i ciklus – paradoks leži u tome da se ona odriče femininih karakteristika zarad maskulinih (mišića) koje treba da prezentuje na feminin način. To nam govori da i jedni i drugi i muškarci i žene žele afirmaciju i prihvaćenost. U osnovi je želja da trud bude viđen, a koren potrebe bismo morali da pronađemo negde dublje.

Koje zaključke možemo da izvučemo?

• Mišićna masa je percipirana kao simbol muškosti. To utiče kako sami pojedinci percipiraju svoje telo a i kako će drugi percipirati isto. 
• Za mišiće i bolji izgled ljudi su spremni na ekstreme. Od konzumacije anaboličkih steroida, gubitka kose, smanjenja libida, hormonskih promena, gubitka ciklusa. To nas vodi u zaključak dalje da je sve to apsolutno adekvatna cena da bi see osetili lepo, prihvaćeno i validirano.
• Online svet dosta brzo oblikuje našu percepciju i želje kako bismo se uklopili. Ono što nam je prezentovano uzimamo kao parametar sa kojim ćemo se upoređivati i neko od glavnih pitanja je ,,Ako može on/ona što ne bih mogao/la ja?“. Kada vidimo da slika u mnogome se ne poklapa sa našim izgledom i životom imamo osećaj nelagodnosti, kao da nešto radimo loše ili kao da ne pripadamo. 
• Stimatizacija i očekivanja okoline se menjaju kroz godine. Nekada je Merlin Monro bila ideal sada je Kim Kardašijan. Često društvo vrlo brzo pravi selekciju i stigmatizira sve koji se ne uklapaju u sve standarde. Sve je to nesvesno u većini slučajeva, kroz promenu mode do promene u tretmanu žena kada naručuje hranu u restoranu. Svi ti zahtevi otežavaju da osoba zadrži pozitivnu sliku i percepciju vlastitog tela.
• Individualni doživljaj telesne šeme je možda najkompleksnije i najsitniji ali i najglavniji detalj cele priče. To biva oblikovano svim prethodno spomenutim situacijama i stimulusima još od detinjstva do odaslog doba i na dalje. Bogato je doživljajima i fragmentima koji se uklapaju i formiraju celu sliku. Sve to može biti različito od većine, normi i očekivanja zajednice. Svako ima svoju jedinstvenu telesnu shemu, percepciju i ideale, što je važno prihvatiti i poštovati. Prihvatanje vlastitog tela i njegove šeme važno je za mentalno zdravlje pojedinca. Takođe, pored prihvatanja svog tela važno je da prihvatimo i tuđe i razumemo da postoje raznolikosti.