- Besplatna dostava preko 5000 RSD
Izbornik
Voda u našem telu sadrži ćelije, proteine, glukozu i, naravno, elektrolite, koji organizmu pomažu u regulisanju funkcije nerava i mišića, kao i održavanju ravnoteže tečnosti u telu. Neravnoteža ili disbalans elektrolita može da izazove simptome koji variraju od blagih do ozbiljnih, a u nekim situacijama može imati čak i fatalne posledice.
U nastavku objašnjavamo zašto su elektroliti važni, koje vrste neravnoteža mogu da se jave i kako da sprečite ovaj problem.
Da li ste znali da telo koristi elektricitet za funkcionisanje? Osnovni deo toga su elektroliti – posebni nutrijenti (ili hemijske supstance) prisutni u našem telu koji imaju brojne važne funkcije – od regulisanja srčanog ritma do kontrakcija mišića kako biste mogli da se krećete.
Kada se elektroliti rastvore u telesnim tečnostima, poprimaju pozitivan ili negativan naboj. Na taj način mogu da provode električnu energiju i prenose električne signale kroz telo.
Elektroliti su proučavani zbog svoje uloge u prenosu nervnih signala, funkcionisanju mišića, hidrataciji i fizičkoj izdržljivosti tokom vežbanja. Kada su u ravnoteži, mogu vam pomoći da održite fokus i energiju tokom dana.
Svaki elektrolit ima određenu ulogu u ovom kompleksnom sistemu. Evo nekoliko najvažnijih elektrolita i njihovih osnovnih funkcija:
| Elektrolit | Funkcija | Unos |
| Natrijum | Pomaže u održavanju ravnoteže tečnosti u organizmu i omogućava pravilno funkcionisanje nerava i mišića. | Svetska zdravstvena organizacija (SZO) savetuju da dnevni unos natrijuma bude do 2.300 miligrama. |
| Kalijum | Neophodan je za rad ćelija, mišića i srca. | Za odrasle muškarce, preporučeni unos je 3.400 mg dnevno, dok je za žene 2.600 mg. Tokom trudnoće i dojenja, ove potrebe se povećavaju na 2.900 mg u trudnoći i 2.800 mg tokom dojenja. |
| Hlorid | Zajedno s natrijumom, pomaže u regulaciji nivoa tečnosti, kao i u održavanju zapremine krvi i krvnog pritiska. | Pošto je hlorid deo soli, preporučuje se da njegov unos ne premaši 2.300 mg dnevno. |
| Kalcijum | Važan je za zdravlje kostiju i zuba. | Odrasli muškarci i žene do 50. godine bi trebalo da unesu 1.000 mg dnevno, dok za žene nakon 50. godine i muškarce nakon 70. godine preporučeni unos raste na 1.200 mg dnevno. |
| Fosfor | Pomaže kalcijumu u održavanju zdravih kostiju i zuba. | Preporučeni unos fosfora je 700 mg dnevno za odrasle. |
| Bikarbonat | Bitan je za održavanje pH ravnoteže u organizmu i uklanjanje ugljen-dioksida | Telo proizvodi sav bikarbonat koji mu je potreban, pa nema potrebe za posebnim unosom. |
Da, magnezijum jeste elektrolit koji je neophodan za rad mišića, nerava i srca. Ovaj mineral učestvuje u brojnim enzimskim procesima u organizmu, uključujući one koji su povezani s proizvodnjom energije i metabolizmom.
Takođe je važan za sintezu DNK i RNK, kontrakcije mišića, kao i za stabilizaciju krvnog pritiska, metabolizam insulina, odnosno regulaciji nivoa šećera u krvi, i prenos nervnih impulsa.
Odrasli muškarci do 30. godine bi trebalo da unesu 400 mg magnezijuma dnevno, dok je nakon 30. godine preporučeni unos 420 mg. Za odrasle žene, pre 30. godine unos bi trebalo da iznosi 310 mg, a nakon toga 320 mg dnevno. Tokom trudnoće i dojenja potrebe za magnezijumom su veće.
Bubrezi i jetra pomeraju elektrolite i tečnost unutar i izvan ćelija kako bi održali ravnotežu tečnosti u telu. Međutim, određeni faktori mogu mogu ometati ovu funkciju, što može dovesti do prekomernih ili nedovoljnih nivoa elektrolita. Kada dođe do disbalansa, telo brzo reaguje i to obično izaziva primetne promene u tome kako se osećate.
Simptomi disbalansa elektrolita mogu biti različitog stepena – od blagih do ozbiljnih. Evo šta možete da osetite ako imate disbalans elektrolita:
Osećaj umora ili iscrpljenosti je čest simptom kod različitih disbalansa elektrolita, bez obzira na to da li su njihovi nivoi previsoki ili preniski. Pored toga, umor može biti praćen bolovima u mišićima, nedostatkom motivacije, pospanošću tokom dana, usporenim reakcijama i problemima sa vidom.
Ovaj simptom se takođe može povezati sa raznim zdravstvenim stanjima kao što su bolesti bubrega, srčana insuficijencija, visok krvni pritisak i bolesti jetre. Ako imate neko od ovih oboljenja, važno je da redovno proveravate nivoe elektrolita.
Grčevi ili spazmi u mišićima su bolne kontrakcije koje se ne mogu kontrolisati i obično su nepredvidive. Najčešće se javljaju u nogama, leđima, vratu ili stomaku. Sportisti, trudnice i starije osobe su skloniji ovim grčevima zbog većih poremećaja u ravnoteži elektrolita.
Mogu ih izazvati niski nivoi natrijuma, kalijuma, kalcijuma i magnezijuma. Takođe, povećana količina krvi može razvodniti elektrolite, što se može desiti kod srčane insuficijencije ili trudnoće. Pijenje previše vode takođe može da doprinese ovom problemu.
Mučnina je još jedan simptom koji može biti povezan sa disbalansom elektrolita. Dva poremećaja koja su najčešće uzrokovana mučninom su hiponatremija (niski nivoi natrijuma) i hiperkalcemija (visoki nivoi kalcijuma).
Situacije poput bolničkog lečenja, intenzivne fizičke aktivnosti u ekstremnoj vrućini ili prekomerno znojenje mogu dovesti do disbalansa elektrolita, što izaziva osećaj mučnine. To se dešava jer koncentracija natrijuma u krvi može pasti ispod normalnog nivoa, a u težim slučajevima ovo može postati opasno.
Vrtoglavica se odnosi na osećaj nestabilnosti, kao da vam je teško da se uspravite ili kao da se prostor oko vas vrti.
Može se javiti zbog niskog krvnog pritiska, dehidratacije, gubitka krvi, trudnoće i srčane insuficijencije.
Bolovi u glavi mogu biti različiti – od pulsirajućih, konstantnih, oštrih do tupih. Tip bola, intenzitet, lokacija i učestalost mogu varirati.
Neravnoteže elektrolita koji izazivaju glavobolje često su povezani sa dehidracijom, fizičkom aktivnošću i drugim stanjima poput visokog krvnog pritiska, problema sa vidom ili infekcija.
Neregularan rad srca može biti znak disbalansa elektrolita, posebno kada dođe do promena u nivoima natrijuma i kalijuma. Usporeni rad srca, poznat kao bradikardija, može biti jedan od simptoma ovog poremećaja.
Ako imate ozbiljne simptome poput nepravilnog srčanog ritma, uporne vrtoglavice ili konfuzije, važno je da odmah potražite medicinsku pomoć.
Iako postoje određeni faktori koji mogu povećati rizik od disbalansa elektrolita, postoji nekoliko jednostavnih načina koje možete preduzeti kako biste ih sprečili i održali ravnotežu. Prvi i najvažniji korak je da se pobrinete da budete dovoljno hidrirani. To znači da treba da pijete dovoljno vode, naročito kada se bavite fizičkim aktivnostima.
Ako imate problema sa hidratacijom, držite flašicu vode pri ruci – najbolja je ona koja vam se dopada ili vas podstiče da pijete. Možete dodati voće ili prirodne arome sa malo ili bez šećera. Takođe, suplementi sa elektrolitima ili sportski napici u različitim ukusima mogu biti korisni.
Dobro balansirana ishrana je takođe bitna u prevenciji disbalansa elektrolita. Natrijum je važan deo svakog obroka, ali pazite da ne dolazi iz visokoprocesuirane hrane koja često ne sadrži druge hranljive materije, poput kalijuma, magnezijuma i kalcijuma. Zeleno lisnato povrće, avokado, krompir i mlečni proizvodi su bogati su ovim elektrolitima.
Sama voda, iako bitna, neće nadoknaditi elektrolite koje telo gubi, zbog čega suplementi mogu biti od pomoći. Količina znoja koju izlučujemo varira u zavisnosti od kondicije, temperature, vlažnosti i intenziteta aktivnosti.
Jedna od glavnih prednosti suplementacije elektrolitima u prahu je njihova praktičnost. Lako ih je poneti i brzo dodati u vodu. Osim toga, sadrže manje kalorija i šećera od standardnih sportskih napitaka, pa su bolja opcija za hidrataciju. Za razliku od zaslađenih napitaka, elektroliti pomažu da se telo pravilno hidrira bez viška šećera.
Iako se ne klasifikuju kao sredstva za poboljšanje performansi, oni su odlični za održavanje energije i snage tokom treninga. Takođe, neki suplementi sadrže kofein, koji može dodatno da pojača efekat.
Znojenjem gubimo vodu i elektrolite, što može uzrokovati dehidraciju i narušiti ravnotežu u organizmu. Suplementi sa elektrolitima pomažu u obnavljanju izgubljene tečnosti i održavanju optimalne telesne temperature, čime se smanjuje rizik od toplotnog udara.
Za vežbe niskog intenziteta koje traju manje od jednog sata, voda je obično dovoljna za rehidraciju. Međutim, kada je vežbanje intenzivnije ili traje duže od jednog sata, suplementacija elektrolitima može biti korisna. Ovo je naročito važno ako se trenira u toplom i vlažnom okruženju ili ako se intenzivno znojite.
Iako suplementi sa elektrolitima mogu biti korisni, postoji mali rizik od prekomernog uzimanja suplementa sa elektrolitima. Pošto su elektroliti rastvorljivi u vodi, ako imate normalan bubrežni sistem, vaše telo će se osloboditi viška soli kroz urin.
Ipak, nije preporučljivo koristiti elektrolite kad to nije nužno. Uravnotežena ishrana obezbeđuje dovoljno elektrolita za nadoknadu u organizmu. Prekomeran unos, naročito kalijuma, može dovesti do srčane aritmije i drugih ozbiljnih problema sa srcem.
Disbalans elektrolita može ozbiljno da utiče na naše zdravlje, ali ako na vreme prepoznamo simptome, možemo da smanjimo rizik od komplikacija. Elektroliti poput natrijuma, kalijuma, kalcijuma i magnezijuma pomažu u održavanju ravnoteže tečnosti i podržavaju rad mišića i nervnog sistema. Kada se njihovi nivoi poremete, telo nam daje jasne signale kao što su umor, grčevi, mučnina, vrtoglavica ili nepravilnosti u radu srca.
Da biste sprečili disbalans elektrolita, važno je da se redovno hidrirate, da imate izbalansiranu ishranu bogatu elektrolitima, te da povremeno konzumirate suplemenate kod intenzivnih fizičkih aktivnosti. Briga o telu kroz ove jednostavne navike može vam pomoći da se osećate energičnije, ali i da poboljšate svoje zdravlje.
Mi koristimo kolačiće kako bismo osigurali da vam pružimo najbolje iskustvo na našoj web stranici. Ako nastavite da koristite ovaj sajt, pretpostavićemo da ste zadovoljni sa njom.