- Besplatna dostava preko 5000 RSD
Izbornik
Granice su pravila, smernice ili ograničenja koje pojedinac postavlja kako bi zaštitio svoj fizički, emocionalni i mentalni prostor.
Granice definišu šta je prihvatljivo osobi a šta smatra neprihvatljivim. Postavljanje istih je ključno za međuljudske odnose i mentalnu higijenu.
Fizičke granice podrazumevaju fizički prostor i okolinu. Dokle osobi smemo da priđemo, da li da se rukujemo, da li da zagrlimo, da li da poljubimo. Zapravo govore o tome koliko je osobi fizički kontakt prihvatljiv i prijatan.
Emocionalne granice se odnose na zaštitu osećanja. Na primer, na koji način osoba prihvata kritike, da li prihvata sukobe ili manipulacije.
Mentalne granice možemo razdvojiti od emocionalnih, tu bismo govorili o pravu na sopstveno mišljenje.
Vremenske granice se odnose na vreme. Na način na koji osoba želi da organizuje i upravlja sopstvenim rasporedom i obavezama.
Nismo svi odmalena rasli sa tom snagom reči Ne. Retki su imali roditelje koji su ih naučili granicama i pomeranju istih. Odmah da objasnim, da nisu ni ti roditelji krivci. Naša kultura ima istorijat narušavanja granica, nepravilnog postavljanja istih ili nerazumevanja što uopšte postoje.
Često ste čuli – pa on/ona mnogo guta, sve taloži u sebi, zatvara se. To jeste jedan od pokazatelja da osoba često asertivno ne zauzima i ne pokazuje svoje granice. Kada ih drugi ljudi pređu – jer ne znaju gde su, osoba pati u sebi, u tišini – ,,jede“ sebe.
Potiskivanje emocija često dovodi do neke dugoročne teskobe. Sve što uzme hronični oblik mora da se manifestuje na neki način, da nađe otvor ili luft da bi se uspostavila ravnoteža. Tada na scenu stupaju razne psihosomatske bolesti. Hronični stres dovodi do slabljenja raznih mehanizama u telu usled čega svaka unutrašnja neizrečena reč krene da poprima opipljiv fizički oblik – simptom. Od glavobolja, umora, problema sa varenjem, zaista je šarenolik dijapazon mogućnosti našeg tela, ali i uma.
Na socijalnom planu kreću da se javljaju problemi u odnosima. Drugi ljudi, dok ne kažete, neće biti svesni vaših potreba, misli ili osećanja, neće biti svesni da li vas ili šta uopšte uznemirava da bi prilagodili sopstvene reakcije vašim. Zanimljivo je da uglavnom smatramo da sukobi nastaju ako se nešto kaže, moram da iznenadim, nastaju tek i ako se nešto ne kaže, a da ne govorim da zapravo sukob većinski nije zbog toga ŠTA je rečeno nego zbog načina i ne-brige oko tuđih osećanja i granica.
Takođe zasigurno ste čuli ,,Trpim, trpim, pa kad eksplodiram“. Hajmo to da nazovemo emocionalnom eksplozijom, i kao što svaka eksplozija donosi štetu, tako i ova, neopipljiva, emocionalna. Tada, sve nakupljeno, ne nalazi često adekvatan oblik da bude ispoljeno i često biva manifestovano na haotičan, destruktivan i zbunjujuć način za sve učesnike u interakciji.
Pored raznih reaktivnih psihopatoloških stanja kao što može biti depresija ili poremećaji iz anksioznog domena tu su psihosomatske bolesti kao što su bolesti srca – hipertenzija i srčani problemi, problemi sa imuniteto, hronični bolovi u mišićima itd.
Stalni, nekanalisani stres dovodi do slabljenja imunog sistema, to možemo da zamislimo kao pukotine u brani, što više ćutimo, više pukotina nastaje a naši mehanizmi da se štitimo slabe.
Ljudi koji su naviknuti na jedan princip ponašanja i ako vi, najednom, narušite sklad, iliti ono na šta su navikli od vas – nastaje otpor i ljutnja. Tako je i inače kod nas ljudi, osećamo nelagodu onog momenta kada je situacija neočekivana. Tako reagujemo jer nismo sigurni da li imamo mehanizme koji će nam omogućiti prevazilaženje situacije.
Konkretno, otpor i ljutnja se javljaju kod osoba koje su izvlačile ili mislile da izvuku neku korist od vas. Osoba može da se ljuti jer je frustrirana a upravo ta frustracija je proizvod prepreke. To može da ide dalje do emocionalne manipulacije usled čega će se osoba truditi da izazove osećaj krivice za vaše postavljene granice. Često se dešava, kao i kod reakcije na stresne situacije, kada postavite granicu da se osoba preko puta vas povuče, da se distancira smatrajući da je vaše zauzimanje zapravo odbijanje. Često to može da se kombinuje sa pozicijom žrtve gde će osoba svoje povlačenje odigrati kao da su je vaše granice zapravo povredile.
Identifikujte svoje granice – budite svesni svojih potreba vrednosti i ograničenja. Razmislite o situacijama koje vam stvaraju nelagodu ili stres i promislite šta možete da izmenite u tim situacijama.
Kada otkrijete specifične situacije koje su vam stvarale nelagodu i neprijatan osećaj precizirajte šta biste tu promenili. Umesto ,,Ne želim da gubim vreme“ možete da kažete ,,Želim to da radim od 5 do 8“. Takođe, pozitivna formulacija povratno ima efekta na vaše emocije, lepše ćete se osećati, lagodnije i spokojnije.
Umesto formulacija ,,Ti nikad ne slušaš ono što imam da kažem“ promenite u ,,Ja bih volela kada bi više svog vremena odvojio da me saslušaš, to bi mi stvarno značilo“. Uglavnom se Ti rečenice tumače kao napad usled čega osoba oseća napetost i potrebu da odgovori odbranom. Zbog nemogućnosti da se iskomuniciraju potrebe nastaje konflikt.
U doslednosti je sigurnost. Pre svega ako se vi dosledno zalažete za svoje granice, osećaćete se sigurnije i bolje. Osećaćete kao da se zalažete za svoje blagostanje, spokoj. Drugi će primetiti vašu sigurnost i samopouzdanje. I oni će se osećati sigurnije kada znaju šta mogu da očekuju i samim tim i komunikacija u interakciji može da ima mirniji tok.
Nemojte da se vi osećate loše ako se zauzmete za sebe. Vaše je da brinete o svojoj mentalnoj higijeni a kako će drugi reagovati na to ostaje njihovo. Već je bilo reči o tome što bi neko reagovao negativno na vaše postavljanje granica.
Iako je u doslednosti ključ za sigurnost isto tako je važno proceniti situaciju i prilagoditi se. Nije strašno i da promenite granice i postavite nove.
Često primećujem da se u gostima ne odbijaju kolači, pripremljena hrana, večera i poslastice. Pre svega to je nešto što je duboko ukorenjeno u našoj kulturi. Neretko se odbijanje hrane koja je ponuđena u gostima tumači kao uvreda i nepoštovanje, kao odbijanje gostoprimstva. Pored toga, odbijanje hrane osoba može da shvati lično. Pošto je priprema nešto što iziskuje vreme i trud osoba može da se oseti povređeno jer misli da je to odraz nepoštovanja. Isto tako, hrana često ima emocionalan naboj, pa odbijanje može biti znak negiranja tradicije i emocionalne povezanosti. U društvima gde se puno pažnje poklanja društvenim normama, običajima, gostima i domaćinu odbijanje hrane je signal nepoštovanja i može da se smatra nepristojnim.
Svakako, ako s ljubaznošću se kaže ,,Hvala puno ali sledim specifičnu dijetu/jedem ovo i ovo iz posebnih razloga“ smanjuje se prostor za nesporazum i domaćin će razumeti da je odbijanje nužnost a ne lična uvreda. Može se ponuditi i alternativa u vidu degustacije ili prihvatanja dela hrane. Ključ je u komunikaciji i empatiji.
Postavljanje granica i reći ,,Ne“ su ključni aspekt našeg svakodnevnog života. Pomažu nam da održavamo zdrave odnose i smanjuju preopterećenost i stres. Nejasne granice ili nepostojanje istih narušava ravnotežu i često vodi u neprijatnosti ali može imati i dugoročne posledice. Prvi korak je da prepoznamo potrebe, da prepoznamo gde smo osećali nelagodu i da formulišemo jasno način kako da se zaštitimo a ne ugrozimo tuđu slobodu.
Jasno izražavanje preko ,,Ja“ rečenica nas spasava nesporazuma i promoviše pozitivna osećanja i komunikaciju. Na taj način se prenose osećanja bez okrivljavanja drugog i vodi ka konstruktivnom dijalogu. Jasne granice imaju benefita na naše psihofizičko zdravlje. Nizak nivo stresa i uspešno upravljanje obavezama jesu posledica tih konstrukcija. Takođe, omogućava se lagodno upravljanje sopstvenim vremenom i obavezama i doprinosi osećaju samopouzdanja i poštovanja. Osoba se oseća vrednom.
Nedostatak granica i hronično nepoznavanje vlastitih potreba može imati posledice na zdravlje. Sa druge strane, i da postoje a suprotna strana ih ne poštuje, nastaje toksično okruženje i toksičan odnos koji je pun osećaja bespomoćnosti do totalne iscrpljenosti.
Granice vam omogućavaju da zaštite svoje resurse, da možete da poštujete svoju dijetu bez griže savesti, da taj režim ishrane poštuju i drugi bez manipulacije vašim osećanjima, granice vam omogućavaju da raspolažete svojim vremenom kako vi želite, jer na kraju dana – vaše vreme je vaše vreme. Imate pravo da idete u teretanu kada želite ako želite. Imate pravo i ako ste majka da vaspitavate svoje dete kako želite i da kažete ,,Ne“ komentarima drugih, imate pravo da odbijete izlazak sa prijateljicama ako želite vreme za sebe. Imate pravo da trošite svoje finansije kako želite, imate pravo da pristanete na zagrljaj ali isto tako i da kažete ,,Ne“ ako ga ne želite. Imate pravo da kažete da su vaša osećanja povređena. Imate pravo na granice.
Mi koristimo kolačiće kako bismo osigurali da vam pružimo najbolje iskustvo na našoj web stranici. Ako nastavite da koristite ovaj sajt, pretpostavićemo da ste zadovoljni sa njom.