- Besplatna dostava preko 5000 RSD
Izbornik
Perfekcionizam podrazumeva psihološku karakteristiku koja uključuje težnju ka postizanju savršenstva u svemu u čemu se radi. Greške ili odstupanja od zamišljene strukture su nedopustivi. Postavljanje visokih i nedostižnih standarda je svakodnevnica gde ako se ne dostignu postoji izrazitu neprijatan osećaj, krivica, sram, samokritika pa i samokažnjavanje. Postoje pozitivni aspekti u vidu motivacije i upornosti ali često dovodi do napetosti, anksioznosti i neprijatnosti.
Istraživanja pokazuju da telo nije samo nešto što nosi estetski momenat nego nosi i etičko značenje. Na primer u jednoj kulturi, telo koje ne može da se približi idealu postaje telo koje ni etički ne nosi vrednost – omalovažavano je i tumačeno kao ne tako vredno.Stoga su dijete i fizičke aktivnosti propagirane kao nešto što je jedino rešenje da se dostigne ideal tj. jedini način da se preuzme kontrola. Tako da, izvajano telo bi bio pokazatelj da ,,brinemo” o sebi i da imamo kontrolu. Ali je pitanje da li je to baš uvek tako. Mahom ni ne znamo šta se krije iza izgleda jedne osobe i šta joj prolaz kroz glavu. Na primer osobe koje pate od bulimije nervose mahom imaju kilažu koja je optimalna za njihovu konstituciju tela, visinu i godine.
Da neko bude u mogućnosti da maksimalno iskontroiše svoju prezentaciju i izgled pokazuje moć, pokazuje mogućnost da se iskontrolišu unutrašnji konflikti, da se iskontrolišu sve slabosti organizma kao što je starenje a sve to je nešto što oblkuje i pritiska kultura jednog društva.
Istraživanja pokazuju da predispozicija da se dožive neprijatne emocije (neuroticizam), otvorenost za iskustvom ali i savesnost i ekstraverzija značajno imaju impakt na sliku tela.
Zabrinuti oko sopstvene slike tela i prezentaciji istog jesu osobe sa izraženim neuroticizmom i ljubaznošću. Takvi ljudi su često napeti, prati ih i nisko samopouzdanje, negativni perfekcionizam pa i preokupacije – konstantne misli oko gubitka težine.
Zašto ljubaznost? Ljubazne osobe obraćaju pažnju na druge ljude a pošto vode računa o njima šta drugi misle vodiće računa o svom telu jer je to nešto što ti drugi ljudi vide i eventualno mogu da iskritikuju. To im povećava nivo zabrinutosti.
Što se tiče konkretno crte perfekcionzma – ljudi sa izraženom crtom žele da pokažu svoj uspeh i sposobnost, žele da prikažu svoj izgled savršeno. Perfekcionizam sam po sbi jeste jedan od faktora izrazitog nezadovoljstva telom i poremećaja u navikama oko ishrane i treninga. Na kraju, istraživanja potvrđuju da kultura, društvene norme i ideali i naravno, uloga porodice graju jednu od glavnih uloga u konceptu i slici trela.
Neminovno je da su međusobno kontrola i perfekcionizam isprepletani. Ljudi sa izraženm stepenom perfekcionizma imaju dubog strah od greške il neuspeha, stoga teže da kontrolišu svaki aspekt svog života kako bi se osigurali da sve ide po planu i da izbegnu mogućnost greške ili neuspeha. Prepreke ili izlazak iz strukture ih izuzetno frustriraju dok znmni stepen kontrole im omogućava osećaj zadovoljstva.
Potreba za samopotvrdom ali i potvrdom od strane drugih takođe nije strana. Često postoji težnja ka afirmaciji ka tome da se bude deo grupe i da se bude prihvaćen.
Bodibilding je odličan primer kako se ljudi ponašaju i tretiraju svoje telo ali i klasičan prime posledica ekstenzivne kontrole. Istraživanja pokazuju da konstrukt koji često možemo da primetimo u toj populaciji jeste da se telo tretira kao objekat koji može da se oblikuje, pravi i menja. Govori nam se da uz pravu dozu hrane, prinča i piletine i uz pametno programiran trening mi možemo da imamo telo koje poželmo. Šta nam sve to pokazuje i potrepljuje?
Ukazuje nam da se prlika da obistinimo svaki aspekt mitova o kontroli. Međutim, druga strana medelje i ekstremi do kojih se idu mogu biti fatalni. Od nepromišljene i nedozirane upotrebe zabranjenih anaboličkih supstanci, do operacija pa i do poremećaja ishrane. Istraživanja ukazuju da postoji sličnost između bodibildinga i anoreksije. Obe strane ukazuju na samo-odbijanje, potiskivanje želja, odbijanje sopstvenog tela zarad konstrukcije nedostižnog ideala. Glad je neprijatelj kod anoreksije. Imaju izrazitu želju da budu što mršaviji to je zadatak bez kraja ili na žalost, dovodi do fatalnog kraja.Bodibilderi su na drugojj strani kontinuuma, oni žele mase, što više mišićne mase. I to bi moglo da ide u nedogled. Dok je glad prvi i pravi neprijatelj anoreksije kod bodibildinga je masno tkivo. Kao što anoreksija može dovesti do nekih strašnih ishoda isto može da se desi i u bodibildingu.
Odbija se sopstveno telo jer donosi osećaj nezadovoljstva, tuge, neispunjenosti i patnje dok sa druge strane to ,,idealno telo” šta god stajalo iza tog konstrukta donos mir, sreću i ispunjenost. Tu se krije još jedna izuzetno značajna stvar a to je da idealno telo je telo koje je društveno prihvatljivo i u skladu sa standardima lepote. To znači da osoba koja tome teži samo želi da bude prihvaćena. Odbijaju svoje telo kao izvor nesavršenosti, kao prepreku do slobode i željenosti.
Izražena crta perfekcionizma može imati dubok uticaj na navike u ishrani i odnos prema hrani. Često je povezan i sa poremećajima u navikama. Strogost u hrani uključuje visoko zamišljene i postavljene standard u vezi sa namirnicama, odabirom, terminom obroka i bilo čim sličnim. Može da uključuje i etiketiranje hrane, deljenje namirnica na zdrave i nezdrave ili na čiste i ,,junk”. Ova opsesivna kontrola može da se pretvori u ponašanje – u isključivanje celih grupa ili u praktikovanj izuzetno restriktivnih dijeta. Nerealna i visoko postavljena očekivanja dovode do nezadovoljstva, uvek može da se postavi nova granica koja nije dostižna. Kada se ne uspe to vodi u očaj. Uvek će postojati neka ponašanja kompenzacije, ,,peglanja” i pokušaji popravljanja. To znači da ako je osoba ,,dozvolila” sebi da pojede parče torte sutradan će ići na kardio u trajanju koje će kompenzovati kalorjsku vrednost koju je unela. Ekstremi bi bili, izazivanje povraćanja ili čak razna diuretska i laksativna sredstva.
Emotivno prejedanje je jedan od delova ledenog brega, hrana je u tom slučaju način rešavanja stresnih situacija, način rešavanja straha ili anksioznosti ili neprijatnih emocija sa kojim osoba ne zna kako drugačije da izađe na kraj. Uglavnom je sve to produkt nemogućnosti da se prepozna, imenuje ili suoči, eventualno je prozvod naučenih reakcija od strane modela iliti ljudi koji su nama bliski.
Istraživanja takođe pokazuju da je visok nivo perfekcionizma prsutan kod osoba koje pate od poremećaja ishrane. To uključuje poremećaje kao što su anoreksija ili bulimija. U tim lučajevima hrana je način da se iskontroliše izgled, način da se postigne ,,savršenstvo” u istom, da se postignu nedostižni ideali društva. Paradoksalno kod takvih osoba može da postoji mišljenje da oni, činivši ,,dobro” svom telu, čine ,,dobro” i na planu zdravstvenog statusa. Ali, na objektivnom planu, to nije tako.
Visok perfekcionizam u ishrani može da se manifestuje i kao smanjeno zadovoljstvo hranom. Na primer, osobe su sklone da preterano analiziraju ishranu, obroke, nutritivne vrednosti, sastav namirnica do te mere da se fokusiraju na poštovanje pravila da umesto da slušaju svoje telo i užvaju u obroku oni ili broje ili promišljaju o tajmingu ili upisuju u svesku ili aplikaciju. Preterano vremena može da se uloži u traženje nalepnca i etiketa sa informacijama o nutritivnim vrednostima da totalno može da ih preokupra. U društvu često mogu da budu dekoncentrisani, da izbegavaju zajedničke obroke da ne bi ,,poremetii” svoj ritam i plan. Za slučaj da nešto bude kako oni nisu predvideli ili zamislli javlja se izuzetan osećaj anksioznosti i krivice.
ZATO…
Osluškivanje našeg tela podrazumeva da čujemo signale koje nam šalje, poput sitosti l gladi. Ključno je za omogućavanje potrebnih stvari organizmu. Time izbegavamo ekstremne, restriktivne dijete koje mogu naneti više lošeg nego dobrog. Slušanje tela nam omogućava da prepoznamo kada nam je potreban odmor što nas čuva od iscrpljivanja kako fizičkog tako mentalnog. Takođe, omogućava nam da imamo fleksibilan i intuitivni pristup u ishrani, što nije lako danas i što često iziskuje pomoć stručnog lica. Intuitivna ishrana podrazumeva slobodu da jedemo kada smo gladni ali i da znamo kada da stanemo bez osećaja krivice ili stresa. To smanjuje mogućnost razvoja poremećaja u ishrani, prejedanja ali i smanjuje stopu depresije uz poboljšanje slike u telu. Telo bismo trebali da prihvatimo takvo kakvo jeste, kao naše, kao telo koje nam služi, koje je tu za nas, koje nas vodi od tačke A do tačke B koje nam pomaže da podignemo stvari ili zagrlimo voljenu osobu.
Ovakva perspektiva smanjuje osećaj pritiska, smanjuje preterani fokus na izgled i težnju ka nedostižnom. Umesto traženja mana i nedostataka, neutralan stav nam omogućava da cenimo sve što naše telo može da uradi. To će onda postepeno, povećati samopouzdanje i zadovoljstvo životom. Bilo kakvi ekstremi nisu dobri, praćenje ideala društva je nerealno. Zdrav i održiv odnos prema telu i ishrani je ključan za celokupno blagostanje. Slušanjem tela i njegovih potreba možemo postići balans između zadovoljenja fizičkih potreba i emocionalne dobrobiti. Stoga, promovisanje zdravih navika, samoprihvatanja i balansiranog pristupa životu može doneti dugoročne benefite za naše zdravlje i sreću. Za sve, pa i za ovu temu jedno od glavnih pitanja za razmišljanje je – šta bi ti tvoje telo reklo za način na koji ga tretirašn upravo sada?
Mi koristimo kolačiće kako bismo osigurali da vam pružimo najbolje iskustvo na našoj web stranici. Ako nastavite da koristite ovaj sajt, pretpostavićemo da ste zadovoljni sa njom.