Motivacija jeste ono što leži u osnovi akcije, to je ono što nas pokreće da delamo. Čime god da se bavimo u redu je da ona osciluje. Da je danas besprekorna i na visokom stupnju u lestvici a sledećeg a nakon par dana da se umešaju spoljašnje okolnosti i da ne želimo da odemo na trening. I to je u redu. Motivacija jeste tu da nas vuče uprkos porazima i padovima. Međutim, ne bismo trebali da integrišemo tuđe pokretače. Potrebno je raditi na izgradnji unutrašnje-sopstvene motivacije. Međutim ono što bi zapravo pomoglo na duže staze, da održava kontinuitet u investiranju energije u sport nije motivacija kao takva već bi tu trebalo da govorimo o svrsi. To bi značilo da postoji odgovor na pitanje Zašto se time bavimo čime se bavimo?
Zadatak – Nađi svoje “Zašto”
Strast u sportu je teško održavati bez svrhe. Vaše zašto je isključivo vaše zašto. Ono služi da vas vodi i vuče. Kada osvestimo, nađemo ili formulišemo -naše zašto- mnogo se lakše trenira, povećava se nivo fokusa, lakše se upravlja padovima i porazima, mišljenje drugih sve manje nalazi mesto i značaj u svakodnevnici i isto tako u tom momentu je manja verovatnoća za burnout. Zapravo, treba raditi na KREACIJI svog zašto. U traganju se krije mogućnost da se preuzme tuđe. Potvrdno je da će uvek postoji upliv i impakt drugih, roditelja, prijatelja, partnera na odabir i razloge ali je potrebno da se toga bude svestan. Potrebno je da na kraju dana vaše bude-vaše.
Ono što zapravo može da bude odlična tehnika za pronalazak odgovora jeste SELF REFKLESIJA. Dozvolite vašim mislima da izađu, brzo i fluentno, da izlaze slobodno bez mnogo promišljanja. Možete da pišete ili možete da kucate. Bilo koja forma je dozvoljena jedino što je važno je da ne sputavate i ne promišljate mnogo. U tom momentu formulacije mogu da budu cenzurisane i neoriginalne. Važno je, opet, da vaše bude-vaše. Nađite odgovor na pitanja kao što su: Šta bi vam najviše nedostajalo da prekinete da se bavite sportom kojim se bavite, zašto ste uopšte krenuli da se bavite tim čime se bavite, koji je zabavan razlog koji stoji iza toga zašto ste baš taj sport odabrali i na primer koji je opšti i krajnji cilj koji ste zacrtali za sebe u tom sportu?
Vaše zašto bi trebalo da vas digne svaki put iz kreveta na trening. Ono što je važno je da čovek bude svestan da je preispitivanje korisno i da se iz njega raste i izlazi iz zone komfora. Tako da je u redu ako stanete da promislite ili preformulišete. Ali isto tako zašto se traga za tim ,,zašto“ je zato što tu leži sakriven pokretač akcije. Ono što možete da uradite je da postavite vaše zašto na pozadinu telefona, na ogledalo u wc-u, u automobilu ili na kartici u vašoj torbi za trening. Tako će biti uvek dostupno kako da vas pokrene tako i da ga preispitate sasvim spontano.
Zašto je svrha u sportu ključna?
Svrha u sportu je ključna za postizanje uspeha i održavanje doslednosti u treningu. Zapravo iz te konzistentnosti, kada se pojavljujemo opet i opet, nakon svakog poraza ili izgubljene utakmice proizilazi i rađa se uspeh. A uspeh je zapravo-ostvarivanje vaše formulisane svrhe.
Kako ona može da izgleda?
U formulaciji bi moglo da bude važno da se postavi realno i da je merljiva. To omogućava da bude opipljiva i dostižna. Ciljevi bi trebalo da budu pozitivno definisani. Ako kažemo da želimo da ,,ne budemo loši“ šta to znači? Umesto toga bolje je da kažemo da na primer želimo da podignemo kilogram više na sledećem takmičenju ili da prođemo u finale. Zašto, jer je merljivo. Jer kada se dostigne-zna se da je dostignuto.
Isto tako, možete vizualizovati uspeh. To može povećati samopouzdanje. Uključivanje izazova, varijacije u treningu i planovima mogu da održe interesovanje. Uz podršku tima (zanimljivo je da se ovde ne radi samo o timskom sportu i individualni imaju-ili bi trebalo da imaju-timove podrške i pomoći) lakše se prevazilaze svi izazovi. Postavljanje sistema nagrada za ostvarene ciljeve može povećati motivaciju. Nagrada može biti nešto jednostavno poput slobodnog dana ili malog luksuza koji će vas motivisati da nastavite raditi naporno. Praćenje svojih dostignuća može biti podsticajno. Zapisivanje svojih treninga, rezultata i osećanja može vam pomoći da shvatite koliko ste napredovali i održavate motivaciju. Imati inspiraciju u uspesima drugih sportista može da deluje podsticajno i na vlastitu motivaciju i podstrek. Čitanje o njihovim iskustvima, izazovima i uspesima može pružiti dodatnu motivaciju. Takođe, nešto što nikom ne padne kao prva ideja u tome kako da podstakne svoju motivaciju jeste-odmor. Previše intenzivnih aktivnosti može dovesti do sagorevanja. Zato je od preke važnosti prepoznati kada je telu potreban oporavak. I možda najškakljivije jesu neuspesi. Da, deluju demotivišuće i poražavajuće ali mogu se posmatrati kao prilika za učenje i rast i formiranje strategija u cilju poboljšanja performansi. Tu može ležati izobilje pokretača za dalje.
Manipulacija u motivaciji?
Generalno reč manipulacija danas ima negativnu konotaciju međutim pod manipulacijom u domenu motivacije podrazumevamo sve podsticaje, usmeravanja, održavanje motivacije kod sportista. Može se razumeti kroz psihološke principe i teorije motivacije.
Teorija samoodređenja (Self-Determination Theory – SDT).
Ova teorija sugeriše da ljudi imaju osnovnu potrebu za autonomijom, kompetencijom i povezanošću. Na primer, omogućavanje sportistima veću samostalnost u postizanju ciljeva, pružanje podrške kako bi osećali da su sposobni, i izgradnja osećaja povezanosti sa timom ili trenerom može doprineti održanju nivoa motivacije ali i da dovede čak do povišenja.
Teorija postavljanja ciljeva (Goal-Setting Theory).
Postavljanje specifičnih, merljivih, ostvarivih, relevantnih i vremenski ograničenih (SMART) ciljeva može povećati motivaciju. Manipulacija motivacijom ovde uključuje zajedničko postavljanje ciljeva između sportista i trenera, kao i redovno praćenje napretka. Gore je bilo reči o značaju pozitivno definisanih i merljivih ciljeva.
Teorija hijararhije potreba (Hierarchy of Needs).
Prema Maslovljevoj hijerarhiji potreba, ljudi imaju različite nivoe potreba, uključujući osnovne fiziološke potrebe, potrebu za sigurnošću, pripadnošću, itd. Manipulacija nekim od ovih nivoa može da dovede do povećanja motivacije kod sportiste ali i u svakodnevnom životu.
Teorija očekivanja (Expectancy Theory).
Ova teorija sugeriše da ljudi biraju ponašanja na osnovu očekivanja o rezultatima tih ponašanja. Manipulacija motivacijom podrazumeva rad na povećanju verovanja sportista da njihovi napori dovode do uspeha. Suprotno, ako čovek vidi da sve što čini ne vodi u ostvarivanje zacrtanog to može delovati obeshrabrujuće. Potrebno je jasno postavljanje veza između truda, veština i postignuća ciljeva.
Kognitivna evaluativna teorija (Cognitive Evaluation Theory – CET).
Ova teorija ukazuje na važnost autonomije i kompetencije za motivaciju. Aktivnosti koje podržavaju osećaj autonomije i osećaj kompetencije obično povećavaju motivaciju, dok ograničavajuće okolnosti mogu smanjiti motivaciju.
Važno je da se napomene da manipulacija motivacijom ne bi trebalo da podrazumeva manipulaciju ljudima ili njihovim osećanjima na neetički način. Umesto toga, trebalo bi težiti stvaranju pozitivnog i podržavajućeg okruženja koje će podstaći zdravu i optimalnu motivaciju sportista.
Zaključak
Kako održati doslednost u aktivnostima poput sporta, rada ili učenja? Iako se često teži konstantnoj i visokoj motivaciji, postoji razumna argumentacija koja podržava ideju da je u redu da motivacija fluktuira, odnosno varira tokom vremena.
Prvo, važno je razumeti da motivacija nije statička sila, već dinamički proces podložan promenama. Ljudi su kompleksna bića s različitim emocijama, iskustvima i okolnostima koje mogu uticati na nivo njihove motivacije. U nekim trenucima, spoljni faktori poput podrške tima, priznanja ili postizanja ciljeva mogu značajno da utiču na motivaciju. S druge strane, stres, zamor ili neuspesi mogu pak značajno smanjiti istu.
Jedan od ključnih razloga za fluktuaciju motivacije leži u samoj ljudskoj prirodi. Ljudi prolaze kroz različite životne faze, suočavaju se s promenama, izazovima i nepredvidivim situacijama i okolonostima. U ovakvim situacijama, varijacije u motivaciji mogu biti rezultat adaptacije na novonastale uslove ili procesa introspekcije koji vodi ka preispitivanju ličnih ciljeva.
Međutim, konstantno očekivanje visokog nivoa motivacije može postaviti nerealna merila i očekivanja i stvoriti pritisak koji sam po sebi može imati kontraproduktivan efekat. Kada ljudi dožive pad motivacije, to ne znači nužno neuspeh ili nedostatak posvećenosti. Umesto toga, to može biti prirodna reakcija na promene ili signal da je potrebno prilagoditi mehanizme prilagođavanja i pristup ciljevima.
Fluktuacije u motivaciji nisu loše. Omogućavaju razvijanje emocionalne inteligencije i samosvesti. Razumevanje zašto motivacija varira može dovesti do dubljeg uvida u lične vrednosti, strahove i ambicije ali i potrebe i želje. Ovo introspektivno iskustvo može biti dragoceno za lični razvoj i postavljanje daljih, realnih i održivih ciljeva.
Važno je napomenuti da fluktuacije u motivaciji ne znače da osoba gubi interes ili posvećenost ciljevima. Naprotiv, ove promene mogu služiti kao prilika za preispitivanje, prilagođavanje i učenje. Često se iz perioda manje motivacije izranjaju novi pristupi, strategije ili spoznaje koje mogu poboljšati dugoročnu posvećenost.
Uzimanje pauza ili smanjenje tempa takođe može biti deo zdravog procesa održavanja motivacije. Kontinuirani napor i rad bez odmora mogu da dovedu do iscrpljenosti i gubitka entuzijazma. Periodično smanjenje intenziteta može poslužiti kao revitalizacija koja doprinosi dugotrajnoj motivaciji i izbegava potencijalno sagorevanje.
Zato, fluktuacije u motivaciji su sasvim normalan deo ljudskog iskustva. Prihvatanje ovog fenomena donosi sa sobom razumevanje, samopouzdanje i sposobnost prilagođavanja. Umesto da se stigmatizuje ili odbacuje variranje motivacije, trebalo bi da se posmatrata kao priliku za učenje i rast. Kroz ovaj proces, ljudi mogu da razviju svest o sebi, mogu da postavljaju realnije ciljeve i da održe motivaciju na visokom nivou nešto duže i to upravo iz autentičnog ličnog značenja iz pronalaska svrhe.